Četvrtak, Oktobar 02, 2008
Da li svi neshvaceni odu kao Sonja....
Znam da se o tome mozda vec pricalo ili jednostavno samo objavilo u obliku obavestenja ali ipak, zeleo sam sacekati da prodje par dana, da ljudi ispljuju te lazne hvalospeve da bih se na svoj nacin oprostio od osobe kojoj sam se divio....
Ovo je posveceno Sonji Savic.....
Koliko je nesretnih i neshvacenih. Zaboravljenih, ismejanih zbog potrebe da se ne uklope u standardnu kolotecinu, vec potrebe za sopstvenim zivotom.
Smrt zene kojoj sam se divio, navela me je na ovo pisanje, ali pre svega na pomisao - da li svi oni neshvaceni na kraju moraju otici kao ona?
Sada, nakon Tvoje smrti, poceo sam da se bojim jer ako Ti, naizgled tako jaka nisi uspela da se izboris sa tim, sta ostaje nama koji i dalje stojimo neshvaceni u ovom svetu koji ne priznaje razlicitosti, odbijajuci da postanemo deo ustaljene kolotecine. Odbijajuci klasican konzervatizam, ostajuci u svom svetu, tezeci necem visem, na kraju, umesto do vrha, obicno stignemo do dna.
Voleo sam je, razumeo njene filmove i uloge ali mnogi izgleda da nisu. A mozda sam Te bas zbog toga i voleo što sam i sam bio neshvacen, sto i sam nisam zeleo prihvatiti da budem deo konzerviranog zivota. "Sve mora biti po propisu" - omanes li u necemu, postajes crna ovca. Usprotivis li se standardnoj kolotecini, odmah te etiketiraju, nalepe etiketu - cudaka, osobenjaka, i ne pokusavajuci da razumeju. Ne, ovo nije svet koji ume da razume, prasta...Ovo je svet koji zna da osudjuje, odbacuje, lepi etikete... Sablonski se radjamo, sablonski zivimo, sablonski umiremo. Oni koji zele nesto promeniti osudjeni su na osude i odbacivanja.
Sada, nakon Tvoje smrti, shvatam koliko je licemerja oko nas gledajuci ustogljene face na tv-u kako govore lepo o tebi, pitajuci se - gde su bili do sada? Najlakse je govoriti lepo o nekome koga nema vise. Sada, postoji lepa rec, a gde je ona bila za zivota? Fuj - licemeri !
Sada shvatam onu recenicu: "Oni koji na izgled deluju jako, zapravo su izuzetno slabi". Ipak nisi bila toliko jaka, dozvolila si drugima sada da se nasladjuju uvijajuci to licemerno u foliju lepih reci, sada kada Te nema vise.
Nisam to govorio do sada ali sada osecam potrebu - video sam u Tebi i Tebi slicnima neki izvor snage, voleo Te zato sto si drukcija a u isto vreme tako posebna. Kada me odbiju, odbace, ismeju zbog nekih stavova, setim se Tebe i Tebi slicnih, pustim koji tvoj film, procitam po neki citat iz tvojih ne tako cesto davanih intervjua, podignem glavu i krenem dalje. A sada? Kada si Ti otisla na takav nacin, sta ostaje za nas neshvacene? Ne...zaista nije fer sto si to ucinila...
Sada sam u isto vreme i tuzan i ljut. Tuzan sto si ipak podklekla pred primitivizmom koji te nije razumeo, a ljut na sebe sto nisam imao hrabrosti da ti pridjem nakon premijere filma - "Jug-Jugoistok" i iskazem ti svoje divljenje. Zato to cinim sada....Hrabrost nekada ume da zakasni...
Ovo ipak nije onaj svet koji smo zeleli. Mnoge ce ispratiti neshvacene ne dajuci im sansu da se izbore, samo zato sto su drukciji a tako posebni jer ne spadaju u standardni klise. Oni koji ostanu - postace konzervirane sirovine u masineriji klisea, zatvarajuci oci pred sopstvenom nesrecom.
Mozda jednom, na nekom lepsem mestu, gde verujem da sada jesi, azilu za neshvacene, budem uspeo da ti iskazem svoje divljenje.
A do tada, ostaje tracak nade da ce tvoj odlazak posluziti kao nauk, ili je jednostavno uvek tako...da svi neshvaceni odu kao Sonja.
Neka Ti je vecna Slava!
Citati iz nekih Sonjinih intervjua:
„Ja sam zivotni dekadent, jer stvarnost i ja nemamo dodirnih tacaka. Danas je nacizam u modi, sto znaci da moras da si nasmejan, zdrav, obucen i napumpan silikonima, dok ja jedem parce hleba razdeljeno na cetiri dela.“
„Mozda ne bih bila glumica kada bih ponovo pocinjala, ali bih svakako bila slobodni umetnik. To sam i sada i priznajem da je u ovim godinama ta „titula“ tesko breme. "
„Danas zivim u zatvorenoj zoni Interpola, u estetskom, duhovnom i zivotnom pogledu ja sam sama. Autenticnost personalnog sretanja sa ljudima, sa njihovom muzikom, filmovima i knjigama, moj je najintimniji oltar i moja monaska civilizacija.“
„Nekada sam htela i da se udam, da budem konzervativna, da imam decu, nisam jurila frajere, a proglasili su da imam sidu, da se drogiram.
Boze oprosti, sacuvaj i sakloni! Mozda sam u drugoj polovini zivota postala to što su zeleli!“
Odbijanje klasicnog konzervativizma i odbijanje ustaljene kolotecine moze da se izvede i bez igle u veni.
Fenomenalna glumica, ali otisla je na sraman nacin, kao poslednja kukavica, izabrala je laksi put. Po tome jedino moze biti neshvacena. Zasto je to uradila, tacnije zasto je to sebi dozvolila?
Sto se tice neshvacenosti u smislu crne ovce, cudaka ili osobenjaka, bilo je i pre nje, bice i posle nje, onih koji nose te etikete, tako da to nista nije novo, spektakularno.
''Mozda jednom, na nekom lepsem mestu, gde verujem da sada jesi, azilu za neshvacene, budem uspeo da ti iskazem svoje divljenje.
A do tada, ostaje tracak nade da ce tvoj odlazak posluziti kao nauk, ili je jednostavno uvek tako...da svi neshvaceni odu kao Sonja.''
Kada dodjes u taj azil, trebalo bi da je izgrdis zato sto je otisla na kukavicki nacin, a ne da joj izrazavas svoje divljenje. Ona bi ti sigurno rekla - ako je bila protiv establishmenta, onda je neminovno bila i protiv idolatrije bilo koje vrste, i kada bi joj izrazavao divljenje u meri prikazanoj u tekstu, sigurno bi te posmatrala kao jednog iz kolotecine, koji ne shvata da ne treba da se divi.
Njen odlazak treba da posluzi kao nauk - ne mozes da se krkas u venu doveka...daleko bilo da svi neshavceni odu kao Sonja.
Stvar je izbora kako ces otici..mislim, donekle..Nacin koji je ona izabrala je kukavicki...Bila je sjajna glumica i steta je sto je svoju neshvacenost projektovala pogresno..
Sonja je genije...a takvi uvek prvi odu.Hvala ti sto si joj posvetio clanak!
?
Da li se iko danas seca te divne zene?