UVODNI DEO....
Kada radis kao novinar-voditelj, onda u sebi srusis onaj mit stvaran medju ljudima o "zvezdama", shvatajuci da se radi o obicnim ljudima poput mene i vas, samo nekada sa gorim ponasanjem. Naravno, postoji niz anegdota, neke su zanimljive, duhovite, a neke i ne tako prijatne za podsecanje (sto sam opisao u jednom od svojih tekstova na blogu). (Dalje)
PRIJATELJSTVO KOJE NE NESTAJE (Bojan Milanovic)
Vec sam rekao da cu ovaj deo Bloga posvetiti izmedju ostalog i nekim ljudima sa kojima sam radio a koji su ostali u divnoj uspomeni a sa nekima je zapoceto i lepo prijateljstvo. Jedan od njih je svakako i Bojan Milanovic, ciji intervju (u doduse skracenoj verziji) mozete videti tj.cuti na kraju ovog teksta.
BLAMOVI....
Cesto sam protiv svoje volje u pocetku radio sa ljudima koje bih najradije osudio na muzicki zatvor, a sve pod izgovorom urednistva radija gde sam bio-"To narod voli, to nam donosi lovu"-izgleda da smo bas zbog te proklete love u stanju prodati sve sto imamo-moral, osecanja, dobar ukus...Dzabe ja uradim fenomenalan razgovor sa nasom divom Oliverom Katarinom, kada mi urednik nakon toga kaze: "A kome ja to da pustam? Daj mi brate Stoju, Seku, Tinu, Minu...to donosi lovu, to narod voli..." E, onda se ja prosto pokajem sto zivim medju takvim narodom.
Ovo je onaj deo ove rubrike u blogu u kome se necu toliko fokusirati na pevace koliko na sopstvene gafove. Pa, Boze moj, bilo je anegdota i blamova sa moje strane, nije da nije. Potrudicu se da u ovom tekstu izdvojim par, po meni najinteresantnijih. Dakle...sopstveni blamovi 
Andjeo koji nikada ne umire....
Pre par dana, tacnije 16tog oktobra kada se navrsilo dve godine od njegove tragicne smrti, sa setom i tugom sam poslusao ponovo jedan intervju koji sam radio sa njim. Tada nisam ni verovao da sam najsrecnija osoba na svetu koja je imala tu cast upoznati ga i raditi sa Tosetom. Da, to je zaista bila cast i nesto sto ce za mene zauvek ostati u srcu. Vec sam pisao o svojim iskustvima sa njim na blogu tako da se ovde necu ponavljati vec sam ga u ovoj rubrici bloga zeleo uvrstiti medju one ljude sa kojima je bilo pravo zadovoljstvo raditi.Sada vidim da neki mladi ljudi-pevaci pokusavaju da ga kopiraju. Lepo je imati nekog takvog za svoj uzor ali istina je da ma koliko ga kopirali-niko nikada nece dostici njegov vrhunac bezbriznosti, ljubavi, nevinog osmeha, osobine Andjela...Jer Tose je ipak bio i ostao jedan jedini. Da me kojim slucajem taj dan nije podsetio na tragicni dogadjaj pre dve godine, imao bih utisak da je i dalje tu. Zapravo, on i jeste tu-zivi kroz svoje pesme i zivece sve dok ih budemo slusali i secali se njega. Ono sto me i danas najvise boli slusajuci svoj intervju sa njim jeste njegova recenica-da mu je koncert produzio zivot za deset godina kao i obecanje da ce se vratiti...Ne znam, ali ja mu i dalje verujem da hoce...
FESTIVAL BLAMOVA
Jedno od najinteresantnijih desavanja svakog novinara-voditelja jesu festivali. Ne samo zbog mogucnosti da "odradi" vise javnih licnosti za vece, vec i zbog prilike da usled nervoze, netrpeljivosti prema nekom kolegi...izvodjaci pokazu svoje pravo lice i budu "uhvaceni na delu". No, sve cu to ostaviti po strani ovaj put i fokusirati se na ono sto je definitivno obelezilo ovaj festival u Vrnjackoj Banji, te 2008 godine, kome sam prisustvovao.
Sem par intervjua i sjajnog nastupa Vaya Con Dios, zvezda veceri je definitivno bila moja najbolja prijateljica koju sam tada poveo, provukavsi je na svoju propusnicu u backstage. Ta njena uslisena zelja da upozna neke od izvodjaca kao i da se upozna i slika sa njenom omiljenom Vaya Con Dios umalo me nije kostala propadanja u zemlju od blama. No, ako nista drugo-barem je unela malo zabave medj' ustogljene estradne face. (Dalje)