SA DRUGE STRANE OGLEDALA

BLAMOVI....

Cesto sam protiv svoje volje u pocetku radio sa ljudima koje bih najradije osudio na muzicki zatvor, a sve pod izgovorom urednistva radija gde sam bio-"To narod voli, to nam donosi lovu"-izgleda da smo bas zbog te proklete love u stanju prodati sve sto imamo-moral, osecanja, dobar ukus...Dzabe ja uradim fenomenalan razgovor sa nasom divom Oliverom Katarinom, kada mi urednik nakon toga kaze: "A kome ja to da pustam? Daj mi brate Stoju, Seku, Tinu, Minu...to donosi lovu, to narod voli..." E, onda se ja prosto pokajem sto zivim medju takvim narodom.

Ovo je onaj deo ove rubrike u blogu u kome se necu toliko fokusirati na pevace koliko na sopstvene gafove. Pa, Boze moj, bilo je anegdota i blamova sa moje strane, nije da nije. Potrudicu se da u ovom tekstu izdvojim par, po meni najinteresantnijih. Dakle...sopstveni blamovi   

Sedeo sam u hotelu "Slavija", pio kafu i cekao tadasnju zvezdu u usponu koja je tek pocinjala a sada kako cujem-daleko dogurala:Mina Kostic. Sa tadasnjom malom crnkom, na pocetku karijere, sa prvim albumom, imao sam dogovoren intervju, sa tim sto sam ja nju video jednom u zivotu u nekoj emisiji na tv-u a posto nije ostavila neki utisak tesko da bih je prepoznao po drugi put. To mi se upravo i dogodilo.

Vec skoro dvadesetak minuta je proslo a nje nema. Pomislih u sebi: Ovu vec stigao sindrom velike zvezde i posegnuh za telefonom da vidim o cemu je rec te toliko kasni.

-"Ja sam tu, cekam vas. Sedim za stolom vec 15 minuta i cekam da dodjete"-culo se sa druge strane.

Okrenem se oko sebe i tada zaista spazim malenu crnku kako sedi za susednim stolom pijuci nes. Da li je moguce, 'ladno sam prosao pokraj nje i seo za sto a da je nisam ni prepoznao.

Nakon prevazilazenja nesporazuma "prepoznavanja" popili smo pice i obavili intervju. Sa Minom sam radio dva puta. Naredni put je bio u njenom tadasnjem stanu na Mirijevu, odakle poticu ove fotografije. Prisutna je bila i njena "mama" Duda koja se pokazala kao izuzetno prijatna zena. To je inace bio prvi put da sam radeci intervju zavrsio u stanu svog sagovornika, na rucku i kafici...

Na zalost...vremena su prolazila, svako je isao svojim putem tako da se nakon toga vise nismo sreli.

*    *    * 

Jellena (ona sa dva "L") mi je bila izuzetno zanimljiva za saradnju. Nekako mi je delovala slatko, milo, jos sa onim piskavim glasicem...imao sam zarku zelju da radim sa njom. A ako se nesto jako zeli to se moze i ostvariti (naravno, govorimo o realnim zeljama).

Zakazali smo susret na Novom Beogradu gde je stanovala, u obliznjem kaficu. Moja greska je bila u tome sto sam zeleo da "pratim" svoju sagovornicu u ispijanju limunade te sam i ja uzeo jednu. Sve je islo kako treba, intervju je tekao svojim tokom, dok ja nisam srknuo limunadu i dok mi se kostica limuna nije zaglavila u slamcici. U zelji da neupadljivo resim problem-desilo se upravo suprotno. U sred intervjua, zaculo se samo-"Buc, buuuucccc, klop..." i svi prisutni su mogli videti mehurice u mojoj casi dok sam ja duvao u slamcicu s' namerom da izbacim kosticu. Dok sam shvatio sta sam uradio bilo je kasno. Jellena je prekinula odgovaranje na moje pitanje da bi maramicom obrisala lice od moje limunade. Da sam u tom momentu mogao-propao bih u zemlju  Pocela je da se smeje, ja da se osecam kao zadnji idiot, ali je na kraju ipak sve ispalo kako treba.

*   *   *

Jedna od pevacica narodne muzike,  one starije garde, mi je oduvek bila simpaticna-Goca Lazarevic, tako da sam vrlo rado otisao za Beograd da bih radio sa njom. Divna zena. Nasli smo se u restoranu hotela "Moskva" i slatko se ispricali. Kada je trebalo krenuti, pogledao sam na sat i rekao da cu pozuriti da uhvatim autobus za Krusevac, na sta se Goca ponudila da me odveze do stanice. Jako lep gest sa njene strane, ali kada smo vec krenuli uhvatila me je panika jer sam dobio osecaj da sam na reli trkama. Ni danas mi nije jasno kako je uspela onako da "seva" izmedju vozila u centru Beograda.  Sam sebi sam delovao smesno dok sam se krvnicki drzao za sediste a moje telo se mlataralo levo-desno na svakom skretanju, dok je lice menjalo boju poput semafora na koje uzgred budi receno, Goca i nije puno obracala paznju.Procedio sam kroz zube: "Goco, kada si mi rekla da ti je auto bio na opravci da li se radilo mozda o kocnicama i da li one postoje ovde?" na sta je odgovorila: "Ma ne sine, nego si ti rekao da zuris na bus...". Da, tacno je, zurio sam, ali mi je prvenstveno cilj bio da stignem u jednom komadu. Doduse, u toku te voznje sam se upoznao i sa jos par "soferskih termina" koje u zurbi vozaci upucuju jedno drugom a uz obaveznu pratnju sirena.

Kada smo stigli, dok sam izlazio iz kola, jos se tresuci od reli voznje, Goca je uzela svoju sliku i na poledjini napisala zanimljivu posvetu, zahvalivsi mi na poverenju kada je njena voznja u pitanju...

*   *   * 

Spisateljica, voditeljica, soumen ili kako vec okarakterisati "Zenu sa greskom" - Anabelu Basalo, bila je vrlo inspirativna ako se uzme u obzir moje zesce emotivno nezadovoljstvo u tom trenutku kada se zadesio rad sa njom. U ovom slucaju ispalo je simpaticno, mada sam tada shvatio da licna, emotivna i sva ostala nezadovoljstva treba ostaviti po strani kada je posao u pitanju i nikako ih ne mesati.

S' obzirom da je sa Anabelom tema razgovora kao i njenih knjiga bila-ljubav, sex i sve sto ide uz to, a meni je nekako taj period bio uzasan po svim tim pitanjima, nikako nisam uspeo da izbegnem cinicne i ironicne pecke ogorcenog muskarca. Na srecu, Anabela se u svemu tome snalazila kao riba u vodi ali je po zavrsetku snimanja iskoristila priliku da mi "vrati milo za drago" i to ni manje ni vise-posvetom na svojoj knjizi. Kada mi je nakon zavrsetka snimanja poklonila svoju najpoznatiju knjigu-"Zena sa greskom", napisala je posvetu koja je bila odgovor na sva moja peckanja....