Četvrtak, Novembar 13, 2008
Licna Karta Koja Nije Za Javnost
Da sam tada naslutio izivljavanje narkosa u kvazi ostavci...
Kada sam kao dosta mlad krenuo da se bavim novinarstvom i voditeljstvom, nisam ni slutio na šta cu sve naici. Slušajuci starije, poznatije novinare, mislio sam da se radi samo o njihovoj sujeti, medjutim - što dublje gaziš, mulj ti sve više dolazi do grla...I danas volim taj posao, uzivam u njemu, ali sa puno više iskustva i sa manjkom onog klinacko-pocetnog elana kada sam mislio da je sve tako divno i lako...Ne, dragi moji. Nije. Neke stvari zelim da zaboravim više od svega, ali ostaju tu negde, baš kao i ono od pre par veceri...
Ovo je prica o jednoj zvezdi (ako se moze tako nazvati). Ime za sada ne zelim spominjati, ne zbog toga što zelim da zaštitim njega vec - sebe (barem za sada).
Pa, ako neko prepozna - ok. Mozda i nece biti tako teško...
* * *
Upoznao sam ga pre par godina na Kopaoniku, kada je bio na vrhuncu popularnosti i tada me je oduševio svojom neposrednošcu, komunikacijom. Bio je kralj klubova i splavova na kojima je i poceo karijeru, i baš tada kada sam bio na odmoru na Kop-u, ostao sam još dva dana duze da bih ga slušao u tamošnjem klubu gde je nastupao sam samo na klavijaturama. Zato me je sada i obradovala cinjenica da cu raditi intervju sa njim nakon koncerta u našem gradu. Medjutim, oduševljenje je brzo splasnulo i pretvorilo se u nocnu moru. A trebao je to samo biti intervju...
Koncert je bio sjajan, iako mu zadnja 2-3 albuma nisu povratila stari sjaj, i dalje je mogao da se šlihta na racun starih hitova bez kojih nema ni jednog veselja niti zurke i drzi publiku u transu tri ipo sata. Videlo se da je dao maksimum dok mu se znoj slivao niz lice i kosu koju je redovno brisao peškirom...
A onda su se zavese spustile.
Nakon koncerta sam se ljubazno javio njegovom menadzeru.
-E, druze, jel' to mora baš sada, vidiš da je ubiven.
-A kada cu ako ne sada? - upitao sam ga.
-Ok, ostavi broj telefona pa cemo ti se javiti sutra da to obavimo.
Ostavio sam ali...Ma da, to i ja radim kada hocu nekoga da iskuliram, a dovoljno sam dugo u tome da znam da kada ostaviš nekome od njih broj pre ce smrt doci po tebe nego što ce se oni javiti. A sa druge strane, novinarska upornost mi nije dala mira.
Kamerman je vec cupkao od nervoze dok smo cekali ispred svlacionice.
Posle par minuta, mladji i zadrigli menadzer za koga je vec poznato da sa svakoga nastupa obari po koju obozavateljku svog pulena, izlazi iz svlacionice.
-Moze li sada? - pitam.
-A ti si još tu? - samo je prošao kraj mene.
To je probudilo još vecu dozu inata u meni. Onog novinarskog valjda, a pomalo i ljudskog. Ako je vec sve bilo ugovoreno pre koncerta...takav vid kuliranja me je izveo iz takta. Uhvatio sam kamermana za jaknu, povukao ga i rekao - ulazimo.
U svlacionici nikoga nije bilo sem njihovih stvari. Rekao sam kamermanu da su im stvari tu i da ce doci, neka pripremi kameru.
I dok je kamerman postavljao stalak i montirao kameru na njega, vrata wc-a svlacionice se otvaraju, izlazi vitka crnka u dopicnjaku sa izrazom lica - "udahni-izdahni", a za njom pevac, još smrdljiv na znoj, do pojasa go, samo u pantalonama.
-Ko si ti? - pitao je besno.
-Novinar, imamo dogovoreno, da li bih mogao da... - nisam ni dovršio kada je krenuo prema meni urlajuci:
-J**** ti mamicu novinarsku! Š'a 'oceš, da slikaš kako mi puši pa da praviš senzaciju, majku ti... -
Zenice su mu bile krvave i ogromne, duga kosa još mokra od znoja ili vode, šta li je...Pokušao sam da budem smiren ali...
-J**** vam majku novinarsku! Zivot ste mi sje**** sve vas treba pobiti djubrad jedna!
Bila je to sasvim drukcija osoba od one koju sam do malopre gledao na koncertu. Kroz glavu mi je prošla samo misao - ovaj je opet uradjen ili kriziran. A šatro se za javnost plasira druga prica.
Izdeformisanog lica i pogleda, histerisao je, psovao, pretio...Kamerman i ja smo stajali u cudu a ja sam se primakao blize stalku na kome je bila kamera jer...verujte mi na rec - da je samo krenuo ka meni ne bih se ni u jednom momentu dvoumio da ga mlatnem tim stalkom.
U momentu su se vrata svlacionice otvorla. Uleteo je menadzer.
-Jesam ti rekao da ne moze veceras! - zaurlao je - Vidiš da nije ni za ku***
-Ali... - poceo sam - bilo je dogovoreno da se snimi...
-Ok, izadjite sad', imam broj, javicu se - spustio je ton menadzer.
Ali, pevac je i dalje besneo, stao je na vrata i poceo da urla:
-Šta je! 'oceš da snimaš! Nema sad' napolje! Ovaj tvoj ped** ce da snima kako mi ti puš**, pa to objavi majku ti j**** -
Mahao je rukama, urlao, kolacio ocima, pretio...Iako je sve trajalo samo par minuta, imao sam utisak da traje celu vecnost.
Menadzer mu je prišao, zagrlio ga:
-Ok je brate, pusti ih nek' idu u ku***, ne ide nam ovo sranje u prilog, moramo da idemo.
Tek kada se pomerio sa vrata, kamerman koji je izbezumljeno stajao, zgrabio je onaj stalak sa sve kamerom na njemu i zajedno sa mnom izjurio napolje. Za nama je uzašao menadzer sa velikim kezom (verovatno zbog onih par ljudi koji su stojali u holu želeci da im tim licemernim kezom od uva do uva stavi do znanja da je sve u najboljem redu), prišao mi i stavio ruku na rame:
-Slušaj burazeru, vidiš da je uradjen, pusti ga. Nemoj molim te ovo da širiš. Oduzicemo ti se mi.
Gledao sam ga nemo, još u šoku, nastavio je:
- Koliko dobijaš za intervju? Koja kinta? Daj reci, sredicemo, kazi...
U meni se tog trenutka skupio sav bes i ponizenje koje sam doziveo te veceri.
-Neke stvari se ne rade samo zbog para! - odbrusih mu.
Okrenuo sam se ka izlazu i pošao...samo sam cuo iza:
-Druze, imam tvoj broj, javicemo se, sredicemo, budi dobar...
Nisam bio dobar! Nisam bio ni potkupljiv! Otvorio sam vam dušu...a samo sam zeleo intervju i radovao mu se...
Danas ga vidim na televiziji. Prica o svom prošlom zivotu, drogiranju, kockanju...kako je sve to iza njega. Smeška se i govori o štetnosti droge...Mozda je upravo to bila kap koja je prelila da napišem ovo.
Mnoge stvari ostaju iza cetiri zida. Mnoge se mozda nikada nece saznati a oni ce i dalje biti zvezde kojima se sve moze i koje cete voleti a..."istina je negde tamo"..
Potresna priča kojoj verujem. Mislim da znam na koju "zvezdu" misliš. Jesen je, lišće pada, a i mnoge zvezde...
hm, da, stvarno nemam pojma o kome se radi, nicim otkriven identitet :D
Sta's, i on je ziva dusa zeljna svega...Mada meni nije jasno ni kako je njegova bransa dosla na tolike grane al' hajd sad
To su ti naše "zvezde".
A o toj o kojoj si pisao nemam komentar. Prvo on ne zna ni da govori kako treba, toliko je propao da ne znam kako ima hrabrosti da se pojavi na televiziji i pametuje o nečemu o čemu nema pojma. A to što si napisao nekako mi i ide uz njega!
Ja moram da kažem! Kakve, bre zvezde?!!! Kakva Ceca, Stoja, Stojko i ova karikatura kome ne pominjemo ime?! Kakav intervju? Sa kime, ili bolje sa čime?
Radee, prijatelju, mani se toga. Intervjuisanjem takvih spodoba samo im navlačiš publicitet kod potpuno dezorjentisanih mladih duša, i time postaješ saučesnik u sveopštem kulturnom i muzičkom genocidu.
Zašto se ne okreneš kreativnom novinarstvu (koje jedino donekle poštujem) pa britkim i autentičnim tekstovima ili prilozima ne razbucaš tu pečenjarsku družinu? Tipa :"Da li vi živite ono što pevate?" ohoooo, onda logika sama zahteva mali milion aksioloških potpitanja! "Znate li šta je kontrapunkt, kvintni i kvartni krug, ...?", ma, mogućnosti (i obaveza!) prikazivanja prostakluka u onome što jeste su neiscrpne, a i ja sam se malo ražestio...
Ave!
Stvarno si mu uspesno sakrio identitet :)))
E to su srpske zvezde, da coveka bude sramota sta se naziva zvezdom i kome se sve daje nezasluzena paznja.
Pocni ti, blago meni, sa nekomd rugom oblascu, pusti te zvezde, zivot nam zagorcase svojim ''projektima''.
Evo, svi cutimo o kome se radi :)))
hehehe... i sad, čeprkajući po tvojim kategorijama - Pa 'di si bre čarapan?!!!
I to što me nisi stavio u listu znamenitih sugrađana - oprostiću (pod pretpostavkom da je razlog tome što još mrdam), uz kriglu razgovora u KCK, Grizliju, KPD-u, MIN-u,... biraj mesto!
Ave!
Sve sto si napisao je tako istinito.
Uh, mogu ti samo reci da se saosecam sa tobom i da na pocetku svoje novinarske karijere nemam prevelike iluzije.
Pozdrav
HVALA VAM PUNO NA KOMENTARIMA!
Naravno da sam pretpostavio da ce te znati o kome je rec, da nisam hteo da znate ne bih bio toliko opisan :-) ali je poenta bila da direktno ne izgovorim ime. Nisam zeleo da pravim kvizove da bi ste se vi pitali - ko je, vec samo radi sebe, zeleo sam-bez imena...sto ne znaci da vi ne mozete da ga ispisete :-)))
E, sad' sto se tice nekih komentara da se preusmerim na druge oblasti i ljude, bilo je pokusaja, ali u nasem drustvu to je bio pucanj u prazno. Radio sam divne intervjue sa ljudima poput Kemala Montena, Bojana Milanovica, Olivere Katarine, Mikija Jevremovica...ljudima sa kojima je imalo o cemu da se prica i koji su imali sta reci, ali znate gde je nastao problem? U urednicima. Kada sam im donosio te intervjue, dobijao sam odgovore:"Volim ih i ja privatno, ali sta cu ja sa njima? Daj mi nekoga ko donosi lovu, ove pevaljke, skandalasice, to narod voli...".
Na zalost, ja nisam neko ko moze da bira i postavlja uslove poput nasih velikana novinarstva (miljama sam daleko)svestan sam svog polozaja i imam dva izbora: Ili da dignem ruke od onoga sto volim da radim ili da se prilagodim i dobijem neki honorarcic od koga cu platiti neki od racuna koji mi viri iz postanskog sanduceta.
Iz nekog iskustva(koje nije prebogato ali je dovoljno)znam da je sa takvim "zvezdama" najteze raditi. Em umisljaju da su dodirnuli Boga, em su im recenice tj. odgovori nesto slozeniji od proste recenice. Ali, ako je verovati nasim medijima i urednicima - izgleda da nas narod zaista to voli...Jer na koncertu tog pevaca bilo je 4000 ljudi a na koncertu jedne legende poput Mikija Jevremovica sa kojim je bilo pravo zadovoljstvo raditi - jedva 700. To je nasa stvarnost.
I jos nesto - dok takvi narkosi pune hale, jedan covek sa sjajnim glasovnim mogucnostima, pesmama, izuzetnim manirima i vaspitanjem (Bojan Milanovic) sada nastupa po Niskim kaficima i zivi od tog jadno placenog nastupa jer se povukao pred ovim nadolazecim narkomanima, striptizetama, ciji se profil obozavalaca redovno obracunava na gradskom asfaltu.
Da li je to fer? Izgleda da u nasem drustvu ipak jeste.
*Tijana, ne dozvoli da ti iluzije, kakve god bile pokvari neko takav...nije ni meni ;-) To me je samo, posle prvobitnog soka ucinilo jacim i odlucnijim.
* Patos.... :-) Sto se tice znamenitih gradjana, nije jos kasno dopuniti listu :-)
A krigla razgovora uvek stoji....E,sada, posto mi "Grizly" nije toliko blizak, odlucicu se izmedju KPD-a i Min-a :-) :-)