Utorak, Februar 24, 2009
KRIZA U SRBA....
Nekako mi se cini da smo u Novu 2009-tu usli puni samopouzdanja. Doduse, neki na dve a neki teturajuci se cetvoronoske, ali bilo kako bilo, optimizam nas nije napustao i pored svih crnih prognoza koje nas ocekuju u ovoj godini a koje su dopirale sa svih strana krajem prosle godine.
Mi smo valjda takav narod, svako zlo docekamo sa pesmom i veseljem a o posledicama razmisljamo tek kada nam radnik EPS-a s' nalogom za iskljucenje zakuca na vrata i nekim cudom - uvek se izvucemo na kraju bez jacih posledica. I onda uz onu "drugu srpsku himnu" - "Ne moze nam niko nista, jaci smo od sudbine..." nastavljamo sve po starom.
Sve vise pocinjem i sam da verujem u onu banaliju o "nebeskom narodu" kome niko nista ne moze i koji se uvek izvuce iz svake situacije sa osmehom na licu. Naucili smo valjda, istrenirani pod teretom devedesetih da se nosimo sa svim i svacim. Sta ti je Milosevicka dresura. Cudo jedno.
Pa, setite se samo bombardovanja. Dok su bombe padale na sve strane, mi smo djipali i pevali po Trgovima i mostovima izigravajuci heroje predvodjeni sa sve nasim estradnjacima koji su se toboze odrekli svojih masnih tezgi po inostranstvu i ostali uz svoj narod. Kafici nikada puniji, a restrikcije struje smo koristili da pravimo rostilj pod svetloscu zvezda, ispijajuci pivo sa drustvom.
Tako je cini se i sada. Akcize otisle na gore, sa njima i cene, pivo teoretski nedostupno a u praksi - stari dobri obicaj da ispred svake omanje prodavnice naslonjeni na blok ili montu sedi omanje drustvo (koje se do veceri prosiri) cugajuci iz polu ili dvolitarske "flajke".
Cigarete? Koga briga za poskupljenje - pusi se u najvece, jos uvek valjda ne shvatajuci da smo ga debelo ispusili dok na tv-u gledamo istog onog koji je nekada govorio kako je Palma glup, neotesan, neobrazovan, smejuci mu se u lice a sada ruku pod ruku sa njim u koaliciji sa njim, porucuje narodu - samo vi pusite, narod mora da pusi, bice jeftinih cigara dok je mene, Palme i Peconija. Da citiram velikog mislioca, visokostrucnog Palmu koji do juce nije razlikovao Betovena od Cece (a verujem ni danas) a sada sedi u vladajucoj fotelji porucujuci: "Sve smo uzeli narodu, daj da im damo bar da puse. Kriza je, narod nervozan, bensedini idu samo na recept jos su samo cigarete ostale ljudima...."
Pusite ljudi....dok vam se ne oderu kolena. Tada ce valjda neko da se seti da cigaretu zameni govnaljivom motkom i napusi iste te velikodusnike koji protestujuci zbog Tijaniceve pretnje ukidanja tv prenosa skupstine odbijaju da dolaze u istu, dozivljavajuci govornicu kao veliku binu na mitingu, prosipajuci sa nje svoje vec davno istrosene fraze. Gledajuci tu govornicu, razmisljam se da ozbiljno treba poraditi na dekoru iste i da bi trebalo ugraditi po jedan vodokotlic i sa strane umetnuti rolnu wc papira, pa nakon svakog izlaganja, poslanik barem da pusti vodu. Ovako, smrad se oseca nasiroko a gusi se jedino narod bez maski za kiseonik.
No, cini se - koga briga. Navikli smo valjda da sranja pustamo da se olako sire (dok nam ne dodju do guse) pa dok sa svih strana i dalje prete teskom godinom punom krize, dok evro skakuce kao na federima, koga briga. Diskoteke, restorani, nikada puniji za docek (cak su se neki hvalili i dobrom posecenoscu za reprizu doceka). Ko je meni kriv sto mi je frizider sada prazan a iz prodavnice u komsiluku sam uzeo tetrapak jogurta na recku. Bitno da sam ja odputovao dve nedelje pred docek i vratio se za Bozic da gulim klot pasulj.
I bas kada je krenula nakon Nove godine obecana kriza (ne jedite se dragi moji na vlast - barem su jedno obecanje ispunili) sa prvom nestasicom "bratsko - ruskog gasa", moja prijateljica se spakovala i otisla na zimovanje na Kopaonik uz jasno obrazlozenje: "Ako vec moram da se smrzavam, smrzavacu se sa stilom na Kopaoniku a ne u praznom stanu". Pa, i kada propadamo, drzimo svoje dostojanstvo izgleda.
Ta njena izjava i sama nestasica gasa, podsetila me je na ono vreme kada je tadasnja gospodja ministarka Kori Udovicki zdusno savetovala penzionere da prodaju stan i plate racun za struju, pa sam tada usled nestasice gasa ocekivao nekoga od nasih ministara sa preporukom Vlade da dok nema gasa, gradjani otputuju u neke toplije krajeve. Naravno - u svom trosku.
Ako se po jutru dan poznaje, pitanje je gde ce ko docekati narednu 2010-tu, mada...znajuci nasu snalazljivost da od nicega napravimo nesto, to mozda i ne bi trebalo toliko da nas brine. Neka stoje racuni u nekom kovertu na dnu fioke, neka frizider zuji prazan...ali, za provod, pesmu, igru, veselje - nas covek ce uvek imati.
Istrenirani devedesetim, dresirani Milosevicevim bicem vlasti, nakon svih ratova, kriza, inflacija, cekanju u redu za hleb i mleko...za naseg coveka sve ovo sada mu dodje kao pickin dim.
Ma, samo nek' je veselo a o svemu ostalom razmisljacu kao i svaki Srbin - tek kada se pojave na vratima sa nalogom za iskljucenje ili sudskom tuzbom 
zelim