Sreda, Mart 17, 2010
SVIM ZENAMA...
Ovaj tekst je posvecen zenama. Bez izuzetka. A ne bi bilo lose da ga procitaju i muskarci, mozda bas zbog toga sto je pisan od strane jednog.
Dvoumio sam se, da li da ga objavim 8-mog marta, na dan zena, posvetivsi ga tada nima (posto se zapravo u njemu i radi o tom prazniku i paznji koju im tada posvecujemo) ali...bas u inat, kada sam malo razmislio-nisam hteo da ga objavim tog dana. Namerno sam to uradio sada, cekajuci da prodje par dana od praznika....dobro, vise od par dana 
Zasto bih to uradio bas tog dana? Da li je samo taj dan predvidjen za paznju prema zenama? A sta je sa ostalih 365 dana u godini? Upravo je to razlog mog tek sada pisanja o tome...
Svakog 8-mog marta, gledam gomilu uzurbanih muskaraca kako obilaze rafove cvecara, parfimerija, ulicnih tezgi...u potrazi za poklonima za svoje lepse polovine. I dok prodavci zadovoljno trljaju ruke, muskarci sa ogromnim kezom na licu racunaju da ce jednim cveticem ili dobro zakicenim buketicem ruza, parfemcicem ili vecericom, ocistiti sve fleke nepaznje tokom citave godine. Bas mi jedan poznanik, neposredno pred taj praznik rece (sto me je i navelo da pisem o tome): "Izvescu curu sada za 8-mi mart u restoran sa zivom svirkom, da se iskupim sto je nigde ne izvodim". Pitam ga-"A nakon toga?Kada prodje taj dan?" a on meni-"Jebem li ga brate, zavisi od vremena i dobre volje". Pa, jeb'o ga il' ga ne jeb'o brate-jadna ta cura pokraj tebe-pomislih.
Zene, naravno cute (ne racunajuci one sa velikim prohtevima) kao i uvek, prihvatajuci znak paznje, dok se vecina u sebi nada da ce im bas taj 8-mi mart biti pocetak one paznje koja im nedostaje.
Klasicna muska prica-kladionica, sport, drustvo, dignute noge na tabure ili astal, posao, vracanje kuci sa posla pa bacanje u krevet uz neizbezno-"Daj da jedem pa da spavam"...pokusava valjda da se kompenzuje tim jednim danom posvecenim zenama. Necu da generalizujem (uvek postoji onaj mali izuzetak) koji zenama ne poklanja paznju samo za 8-mi mart ili kada nesto zgresi. Godisnjice i rodjendane sam namerno preskocio jer ih muskarci redovno zaboravljaju ili ih se pak vecina uopste i ne seti.
Iz godine u godinu, vecina zena potpunu paznju oseti bas tog 8-mog marta, i upravo zbog toga nisam zeleo da upadam u klise, vec sam ovaj tekst objavio sada. Bez cveca, bez materijalnih poklona, vec sa velikom dozom postovanja koje imam upravo prema njima koje mahom trpe bahatosti i nemarnosti muskaraca.
Zaista se divim vecini zena, posebno onima koje su u braku, znajuci da i ako smo u 21. veku, u vecini slucajeva mahom jos uvek vladaju "balkanska pravila". Tuzno ali istinito. Treba izdrzati, biti jak, precutati, biti gluv i nem za muske gluposti, biti hrabar, praviti se da ne vidis ono sto vidis, ne cujes ono sto cujes...Divim se zenama. Smatram ih najhrabrijim stvorenjima. Iako muskarac, smatram da su zene dosta izdrzljivije i hrabrije i ako neko treba biti "jaci pol"-to su svakako one.
Ne zelim da vam sada, dage moje, poklanjam ruze, ni jeftine parfemcice za koje cete se ogrebati tog dana, ni jedino vece kada cete biti postedjeni kuvanja pa umesto za sporetom-sedecete u nekom restoranu...ruze uvenu, parfem se istrosi-ostaje bledi miris, kecelja opet ceka prikacena za klin iznad sporeta...Paznja i ljubav je ono sto ostaje za sva vremena i nikada ne bledi. I zato, ovom pricom kojom iskazujem divljenje prema vama, zelim da vam poklonim nesto mnogo vise, nesto sto nema cenu-paznju i razumevanje. Jednu veliku zelju-da vam svaki dan bude ispunjen bas kao taj jedan u godini.
A vama, moje drage kolege muskarcine-jedan dan paznje nikada nece uspeti da nadomesti citavu godinu zapostavljanja, ma koliko bili vi ubedjeni u to.
Slazem se sa tobom... ja nikad nisam bila od onih kojima je jedan dana dovoljan... Uvek sam imala misljenje da ako me neko ceni samo za praznike, poklanja paznju i poklone na svimapoznate datume da mi i ne treba ni ostalih dana u godini kraj mene... I ne slavim taj paznik time sto odem u kafanicu ili neko romanticno mesto... nazovem mamu da joj cestitam iz kulture, svrckam sa drugaricama... Radije cu uzivati u ruzi neki drugi dan... mozda je to do mene, jer nikad sebe nisam videla kao domacicu, kao nekog ko ce da sklanja, kuva... sama definitivno ne...
Lepo je videti da jos neko vidi tako situaciju... nadam se da ces naci nekog ko ce to ceniti...
Pitam se, da li svi ti, nazovi, muškarci znaju šta je u stvari 8. mart i odakle taj datum "potiče". Svaki muškarac kome je to jasno (a vidim da si ti savladao teoriju istog) zna da je ženi, njegovoj prvoj polovini, važan svaki zajednički trenutak, a ne tek jedan datum u godini. Mada, kivim i žene koje pokleknu pred tim danom, nadajući se budućim danima koji će barem ličiti na isti... Žena koja drži do sebe, znaće šta joj je raditi...
+
Ja sam izuzetak. Devojku sam vodio na viken u Budimpestu, ali ne zbog osmog marta vec zbog rodjendana koji je bio mesec dana pre toga. Tako je zapalo, hteli smo na put u februaru ali je bilo gadno vreme pa smo odlozili za mart. A osmog.... hehe, nezaboravan ceo dan i hteo sam da joj dam kitu cveca ali u hotelu nije bilo cveca pa je ostala samo ....
uhh... kako prost narod a tako divan poklon
Hvala vam na komentarima.Drago mi je da se slazete sa mnom...samo sam sada poceo malo da se pribojavam da cu biti proglasen "muskom feminiskinjom" :)) xaxa...
Ono sto muskom mozgu treba dokazati (a do sada je to islo malo teze)-jeste da je zenama potrebna paznja.I iskreno verujem da taj zajednicki trenutak(ma gde god bio),paznja,ljubav...vredi njima mnogo vise nego bilo koja materijalna stvar.