SA DRUGE STRANE OGLEDALA

ZAJEDNICKI ZIVOT...

Dobro poznata izreka:»Pazi sta zelis-mozda ti se I ostvari» mi prolazi kroz glavu dok kucam ovaj tekst.Nekada se naprosto odusevite ostvarenjem svoje zelje a nekada prokunete dan kada ste je pozeleli…sve zavisi od osobe a naravno I zelje koju ste toliko zeleli.A nekada naprosto shvatite da ma koliko lepo izgledala u vasim snovima I zeljama,u realnosti je to sasvim drugacije.

 Da li vam se nekada desilo kada izadjete do grada da pozavidite barem na trenutak onim srecnim parovima koji uvek izlaze I vracaju se u dvoje,udjete u restoran ili kafic a za stolima mahom dvoje-pitajuci se sta vi trazite tu,gledajuci one koji se vracaju drzeci se za ruke kuci srecni(sem ukoliko se ne krpe u podstanarskom sobicku 2 sa 2),pa cak I da su u tom jednom sobicku-ipak su zajedno….Da li ste I vi zeleli isto tako?Gusila vas je samoca ,bojali ste se da ne umrete sami I zavrsite kao u mislima Bridzit Dzouns  oglodjani vucjacima….

A onda jednog lepog dana sa prvim nagovestajima leta,vidite I vi da se nesto desilo sa vama.Dobijate direktnu ponudu za zajednickim zivotom od osaobe sa kojom ste vec par meseci zajedno I tada pomislite da vasoj sreci nema kraja.

Prestajete da zavidite skockanim parovima.Odusevljeno prihvatate,ubedjeni da vise necete biti sami,bacajuci sve knjige samopomoci,diskove sa serijalima «Bridzit Dzouns»(koji su se vec izlizali od silnog vrtenja u dvd-u)…Ubedjeni ste kako cete ovo leto zapoceti zajednickim zivotom,dok pticice(u paru naravno)veselo pevuse,letnje sunce vam daje podstrek a vi kao Meri Popins dobijate zelju da dohvatite gitaru I zapevate …odusevljeni cinjenicom kako necete vise postavljati jedan tanjir za rucak(zdela za kucnog ljubimca se ne racuna) jednu solju za kafu,kako cete imati sa kime da prosetate setalistima vaseg grada(a da to ne budu prijatelji koji ce vas pozivati u setnju iz sazaljenja,zato sto ste sami).Sada vi mozete «nahvatati» nekog usamljenog prijatelja da vam izigrava «treci tocak» u setnji sa partnerom.Trcite od prijatelja do prijatelja I objavljujete pocetak zajednickog zivota,vecim zarom nego da ste dobili sedmicu na Loto-u.Mozete konacno sada da uzvratite prijateljima sve one pozive na zajednicke vecere,spremajuci ih sa voljenom osobom.Imate utisak da sada za vama mogu da se okrecu u gradu I zavide vam na sreci.

I to traje tako danima,krckajuci neku sitninu koju ste imali ili pak dobijete od nekog honorarca,jer ste oboje nezaposleni,ali ne dozvoljavate da vam to kvari srecu…hm,barem u pocetku,dok leptirici jos leprsaju…I dok svi ne pocrkaju a umesto njihovog leprsanja u stomaku osetite krcanje creva…

A onda…vracamo se na pocetak-«Pazi sta zelis,mozda ti se I ostvari».

Dolaze prvi problemi na dnevni red ,naizgled banalni ali ipak-oni na koje niste navikli dok ste ziveli sami.

Prve carke,peckanja,na kraju meseca racuni,sve manje vremena za prijatelje,vase navike…Planovi koje ste imali,sa pocetka teksta-setnje I zajednicke vecere sa prijateljima,odlazete,odlazete,odlazete…zbog svega ostalog sto vam je u tom trenutku prece u zajednickom zivotu.Partnerova prigovaranja o nedostatku paznje I posvecenosti jer toboze-kako je moguce da nakon celodnevnog jurenja posla na +40c,ribanja tepiha,spremanja rucka…nemate snage za sex I bacanje po krevetu,vec se premoreni stropostate na kauc.

Shvatate u jednom trenutku da nikada ne upoznate tako dobro nekoga dok ne krenete sa tim nekim da zivite jos uvek u pocetku ne spremni da menjate neke stare navike koje tom nekom smetaju ali zato vama u potpunosti odgovaraju.Tesko vam je da preko noci izmenite ono na sta ste bili naviknuti godinama vase samoce.

Prva banalna pitanja (koja pocinju tek tada da iritiraju):

-«Zasto je ova casa tamo a ne ovde?»

-«Bas sada moras da peres sudove?»

-«Postoje vesti I u 18:30h,zasto bas moras da gledas u 16h kada meni pocinje serija?»…

I slicne gluposti od kojih pocetnicki par moze itekako napraviti katastrofu.

Prve ljubomore,nedostatak zajednickog vremerna usled umora,sve cesce prepirke….

A onda opet jednog lepog dana-jedno od vas konacno nalazi posao.Srecni ste.Konacno mozete da odahnete barem donekle po pitanju finansija.Prvih par dana sve izgleda naizgled sjajno,bas kao na pocetku teksta.A onda dolazi…opet nedostatak vremena,umor,nervoza,odlaganje nekih planova(ovaj put zbog posla)…Pokusavate da se pomirite sa cfinjenicom da partnera vise necete vidjati tako cesto I u glavi stvarate sliku-kako li ce tek biti kada I vi uspete da se zaposlite.

Sve ono sto ste citali u ljubavnim romanima,gledali u romanticnim dramama I mastali da se to I vama dogodi,shvatate sada da ostaje tamo medju pozutelim stranicama I izlizanim dvd-evima koje ste davno sklonili u neku prasnjavu fioku mislivsi da vam vise nije potrebno jer cete imati svoj roman I film u vlastitoj reziji koji sada ni malo ne lici na te koje ste citali I gledali.Shvatate da je zivot retko kada ono sto zelite vec-ono sto vam se desava.

U nekim trenucima,proleti vam kroz glavu misao:Da li se srusila iluzija o zajednickom zivotu koju ste nosili u glavi.Zivotu u kome cete svaki zajednicki trenutak provoditi zajedno,biti ispunjeni ljubavlju...Sve ucestaliji pozivi svojim udatim prijateljicama i ozenjenim prijateljima sa pitanjem:»Da li je to taj zajednicki zivot o kome ste mastali?» i sve cesci odgovori:»Nije».

Da li je to ono o cemu ste sanjali i mastali ili je to samo ono na sta se jos uvek niste privikli i za sta vam treba vremena da se priviknete?

U vremenu u kojem zivimo,na brzinu,nesigurni za svoju egzistenciju,stresno...jos pri tom zajedno sa nekim,ume biti tesko,ali vremenom shvatite da je ipak bolje kroz to gurati u dvoje nego sam,pogotovu ako postoji uzajamna paznja i razumevanje.

Naviknete se na svaku razlicitost,promenu u zivotu,organizujete se na pravi nacin i iznadjete vremena za sve.

Pisao bih jos o tome,ali...ipak cu ovde staviti tacku i otici u kuhinju da pomognem svojoj drugoj polovini u spremanju vecere za zajednicke prijatelje koji nam dolaze veceras...

Nadje se ipak za sve vremena,samo kada se naviknete na novonastalu situaciju i organizujete...Uradite i vi slicno ;-)

[Odgovori]

odlican i sasvim realan tekst...

mada sam ja,sa mojom boljom polovinom,uspeo da napravim bajku...
Tesko je,ali se moze...ako znas sa kim ulazis u zajednicu zivota.

Pozdrav!

[Odgovori]

Najpre usniš san..

Onda imaš izbor.. da živiš život, ili da živiš san pun snova, nedorečen.

Ja biram život.

[Odgovori]

Izgraditi zivot u dvoje, velika je stvar i treba mnogo truda sa obe strane.Moje misljenje je da su cesto MOTIVI za ulazak u to jako nedefinisani i opravdani zaljubljenoscu i strascu ( to cesto brkamo sa ljubavlju)
Cesto cujemo , kako je jedno od dvoje ljudi, razocarano i zaprepasceno, cak i muceno ponasanjem onog drugog...svega toga ne bi bilo da su znali sa kim pokusavaju da naprave dom...
Ali,motivi...
Stvarati "kucu" ili "dom",sa nekim
dva su razlicita pojma...
Prijatelji mi kazu da, svojim stavom prema zivotu, privlacim srecu...
Istina je drugacija...
Samo nas dvoje znamo koliko smo se borili,trudili i koliko i danas dan gajimo i skoro "opsesivno" cuvamo mir koji imamo ...
pozz

[Odgovori]

*Stepskivuk: Slazem se sa tobom,samo treba malo vremena za privikavanje,pa vremenom sve dodje Ć(ili ne) na svoje mesto.Svakako da su nakon izvesnog vremena neke stvari puno drugacije nego na pocetku.

*black..: Nekada san postane java...zavisi sa kime ga sanjas ;-)

*anna: borba,trud,upornost...nekada mogu dovesti do istinske srece.Nijedan trud nije uzaludan,ma kuda god odveo.

Hvala vam svima na komentarima!!!

[Odgovori]

lepa poruka onima koji bi da odustanu kod prve prepreke. ljubav i kompromis - i sve se može!
ne može uvek biti bajkovito, ali zajedničko rešenje se uvek može naći.
Prijatno!

[Odgovori]

Slazem se sa tobom domacice.
Hvala na komentaru.

[Odgovori]

Jel znas onu pricu da su ljudi bili neposlusni jos davno kada su imali 2 glave, 4 noge i 4 ruke. Tada su ih bogovi kaznili i raspolovili ih,ali to nije bila njihova prava kazna. Prava kazna je bila u tome sto su morali da cijeli zivot traze svoju izgubljenu polovinu.
To je meni lijepa prica. Medjutim, mislim da su ih bogovi razdvojili zato sto su te polovine bile previse razilcite.
Po meni upocetku se spojimo iz nagona-cistog, prirodnog, hormaonskog nagona. Svi ga imamo, bez izuzetaka, jer moramo produziti vrstu (priroda je to tako mocno namjestila). Vremenom se smanjuje i dio po dio toga nestaje. Pocinje kompromis kod onih koji znaju da razmisljaju pravilno kod ostalih razvodi, svadje...
Ne bih htjela da pomislis da sam zadrta feministkinja, protiv braka ili muskaraca, neka neudata... U vezi sam, vec dugo, znam vrlo dobro sta mi sljeduje. Ni izdaleka on nije moja savrsena druga polovina, ali prihvatila sam stvari takvima kakve jesu-napravila ogromn kompromis(iako kompromis za vecinu stvari smatram porazom) Mogala bih i sama, ali sa njim mi je lakse. Nekad sam gledala filmove Meg Ruyan, Drew Barrimore, Sandre Bullock- vise na.Ispostavilo se da je zivot mnogo okrutniji i tezi i se najbolje servira uz hladnu glavu
Pozdrav ;)

Bez proklinjanja [Odgovori]

Sve zelje udvoje su ostvarljive ako prioritet damo jednoj,da imamo dovoljno mudrosti da se suocimo,ne sa ocekivanim,vec sa neocekivanim,u zajednickom zivotu.Veliki pozdrav od Ljubice...

[Odgovori]

Hvala Ti puno Ljubice.
U potpunosti se slazem sa tobom.
Veliki pozdrav od autora bloga i tekstova.