Subota, April 07, 2012
SAMOPROZIVANJE
(Kolumna, objavljena 26 jul, 2011)
Probudio me je zvuk telefona.Sanjivo se javljam i cujem grubi,medvedji,brundavi glas.Oh,zar na ovaj nacin da upoznam gradonacelnika jednog malog pomoravskog grada.
Bez „Dobro jutro, dobar dan“, krenule su pretnje, psovke, primerene samo jednom neotesanku jagodinskom koji izigrava politicara.
No dobro, da nije bilo mog teksta, verovatno se nikada ne bih cuo ni upoznao sa doticnim.
Pisanje ovih tekstova mi je omogucilo izgleda da na neki drugi nacin upoznam ljude za koje sam mislio da nam se putevi nikada nece ukrstiti.
Pokusavam sanjivo da pitam doticnu kreaturu od politicara da mi objasni i da me podseti gde sam ga ja to tacno spomenuo u bilo kom svom tekstu.
Kazem mu: “Gospodine Markovicu, ja sam pisao o jagodinskoj, masnoj, politickoj kreaturi, ako ste se vi nasli u tome to je vas problem. Sta cete napisati u tuzbi-ja sam ta kreatura?“.
Naravno, od toga nikada nije bilo nista, a odavno sam prestao da se strecam zbog praznih pucnjeva i ispaljenih coraka.
Poziv jednog lokalnog krimosa u kome sam optuzen kako blatim sveti lik Cecin, shvatio sam kao smejuriju. Opet se ljudi pronalaze sami, imenom neprozvani. Ja napisem: “Okovana i utamnicena srpska majka, koja je konacno dobila svoj zasluzeni komad nakita, koja se zlopati u svojoj trosnoj kucici, belog dana ne videci, na mukama...“ i neki naprosto pocnu sami da se pronalaze u mojim recima. Da li sam ikada spomenuo ime Dragana Markovica Palme i Cece?
Ako sada pocnem da pisem o isfrustriranoj, debeloj, matoroj cuprijskoj apotekarki, da li to znaci da treba da mi se javi mama moje bivse ljubavi?
Ne razumem tu potrebu ljudi da se pronalaze u svakoj reci koju pustim u javnost. Pocecu da naplacujem marketing preko mojih kolumni.
Dobio sam pre par dana pecku od urednika da ce poceti da cenzurise moje tekstove. Ok-rekao sam-ti pocni da cenzurises a ja cu prestati da pisem.
Kada pisem o svom zivotu, onda niko ne spominje cenzuru, svi rado kupuju moje price zeljni pateticne iskrenosti, mojih lomova, skandala, uspona i padova.
Nekada, kada izadjem iz tog groznog sveta, pa se vratim u svoj, bacim se na krevet i zaplacem i tada budem srecan jer me te suze podsete da sam jos uvek ziv.
Istina je moje jedino oruzje, nekada ga usmerim protiv sebe,ali ipak na kraju svaku bitku dobijem sa njim. Uvek sam zeleo da mi kazete istinu, ma koliko teska bila, nju cu uvek prihvatiti, dok preko lazi tesko gazim, sumornim i teskim koracima.
E, a kada potkacim nekog drugog, odmah se zacuje „odozgo“-biiiip. Mislim da je ovom narodu dosta cenzure i zapusenih usta. Da svako ima prava izneti svoj stav. E sada...sto sam ja u blagoj prednosti pa svoje stavove mogu da iznosim na ovaj nacin-druga je prica. A cak i da nije tako,ko im je kriv sto su nepismeni pa sem psovki, uvreda i pretnji ne umeju da uzvrate na drugi nacin.
Uvek sam se divio onima koji su znali da me poklope i uzvrate mi istom merom. Na fin, ironican pristojan nacin. Takve ljude postujem i cenim a kukavica i prostaka se gnusam. Ako mislis da sam ovakav ili onakav-saspi mi u lice ali to argumentuj. A ne poput moje bivse ljubavi-saspes saznanja i istinu u lice a doticna podvije rep, zbrise kukavicki, prekine kontakte i jos te napljuje uz put. Da sam tada dobio argumente na neke stvari, mozda rec „bivsa“ ne bi ni postojala.
Kada se tako nesto desi, onda mozes samo da se nasmejes i jer ti je neko takvim ponasanjem precutno stavio do znanja da si bio u pravu. Kada ti neko slican kaze da nemas karaktera, pocnes da se treses od smeha. Isto je sa svim bezkarakternim, malim bicima koja licemerjem i lazima dolaze do svojih ciljeva.
Picka je polni organ, pizda-karakterna osobina, a takve osobe podpadaju pod-pizdetine.
Takve osobe su mi najdraze za kolumnisanje, jer ispod laznog morala, kada se usudis da zagrebes, otkrijes mrak tamniji od noci.
Pre par veceri, spazio sam mladog momka na tranzitu dok sam vozio bajs, prisao mu i ponudio cigaretom. Proveo par minuta u razgovoru sa njim, izvukao novac koji sam u tom trenutku imao i dao mu-„Ovo je za vreme koje si izdvojio za mene,a sada idi kuci“.
Platio sam kurvu a nisam je iskoristio na nemoralan nacin. Znam da me nije poslusao i znam da bi da sada odem tamo opet ga zatekao na istom mestu.
Pokusavam nekada ljude sa tranzita usmeriti na drugi put, nekada uspem, nekada ne...Mozda zato sto u nekim osobama prepoznam sebe i svoju mladost, mozda zato sto ne zelim da u zivotu prodju kao ja, jer sta im na kraju ostane-slomljeno srce, lazni osmeh i emotivna praznina.
Sada bih samo zeleo vise od svega da se pojavi neko na tranzitu na kojem ja stojim.
Nisam do sada nikoga citirao u svojim kolumnama ali ovaj put cu napraviti presedan, mozda tada konacno shvatite ko sam zapravo ja...a ujedno cu ostaviti poruku nekim ljudima koji i dalje misle da na mom telu visi etiketa sa cenom...
"Ako mi date apartman-ne zelim ga
Ako mi date limuzinu, sta da radim sa njom?
Ako mi ponudite osoblje, sta da radim sa njima?
Ako mi date vilu-to nije za mene
Dosta mi je vasih lepih manira, to je suvise za mene
Ja jedem rukama i takva sam kakva sam
govorim glasno i iskrena sam, izvinite me
Hajde da prestanemo sa licemerjem,
meni ga ponestaje
Dosta mi je besmislica
Pogledajte me, cak nisam ni ljuta na vas,
ja sam jednostavno takva.
Ja zelim ljubav, radost, dobru volju
Vas novac me nece uciniti srecnom,
Zelim da umrem sa rukom na srcu
Hajde da zajedno otkrijemo moju slobodu
Zaboravite sve svoje predrasude
Dobrodosli u moju stvarnost...."
kolumnisanje
Redovno pratim tvoje kolumne,svaka ti cast!
Neko ko razume obicne ljude i koga nista ne moze promeniti!Svaka cast.
Da sam na tvom mestu porazmislio bih o kandidaturi na izborima :-)
Kada ce nova kolumna?Gutam ih!
Brate imas muda veca od svih onih mudonja!
Citala sam tvoj intervju i odusevila se.Steta je sto takvi ljudi nisu vise forsirani,ali ovo je ipak samo Srbija.
Ti i ne znas koju armiju fanova imas kada su tvoji tekstovi u pitanju.
Veliki pozdrav od sugradjanke.
Takvi nam opet sada kroje sudbinu...
Imas svu moju podrsku,samo nastavi tako!