SA DRUGE STRANE OGLEDALA

Sjaj i beda lokalne slave

Kada sam se krenuo baviti medijima, u nekim drugim gradovima poceo raditi neke emisije, najednom, ne znam odakle pronikose-oko mene pitanja na koja nisam ni sanjao da cu davati odgovore a jos manje da ce mi biti postavljana i to uglavnom od ljudi koji me ne poznaju a najvise od onih koji su se do juce busali u grudi da su mi "prijatelji". Svako pitanje pogadja u srce(ili bar ono sto je ostalo od njega), moji odgovori jos vise, ali stojim jos uvek uspravno, ponosno, prkosno, podignute glave...ok, mozda sam pravio greske, ali barem nisam kao neki svojim obrazom brisao plocnike i ulice, nikada dodvoravao, ulizivao i jezikom lizao tudje bulje ili se pak sisao na celavo da bih mogao lakse da ulegnem u neciju...No dobro, drska pitanja-odgovori jos drcniji i cinicniji...

Pitanje: Da li ces reci istinu?   Odgovor: Naravno,ali svoju.

Pitanje: Koja je tvoja istina?   Odgovor: Ona koju ja znam.Vasu istinu ne poznajem.

Pitanje: Cujem sada neke price o tebi...Pa,koliko si muskaraca imao u zivotu?   Odgovor: Ako se racunaju moj otac,deda,teca,brat...

Pitanje: Mislio sam na muskarce sa kojima si bio u nedolicnom odnosu?   Odgovor:  Bio sam u nedolicnim odnosima sa ocem.Nikada se nismo podnosili.

Pitanje: Ne pravi se lud,pitao sam te sa kojim si spavao?   Odgovor: Ne pravim se ja lud nego si ti glup jer ne umes da pitas i postignes to sto zelis svojim glupim pitanjima.Poslednji sa kojim sam spavao bio je Leo.

Pitanje: Ko ti je taj Leo?   Odgovor: Leo je moj plisani tigric.

Pitanje: Vodio si ljubav sa plisanim tigrom?!   Odgovor: Ko prica o vodjenju ljubavi?Pitao si-ko je bio poslednji sa kime sam spavao.

                                          *********************

Dok citam tekst sa bine, vodeci modnu reviju moje prijateljice, bacam pogled na popunjene redove. Da krenem prvo od priljatelja? U prvom redu prepoznajem svu natrcanu rodbinu...smese se.U drugom redu-moj dobar prijatelj, potegao iz Nisa da bi te veceri bio sa mnom. To mu necu zaboraviti. U trecem redu nekolicina prijatelja koji se medjusobno ne poznaju. U cetvrtom-my good friend Nikola. Iznenadjen sam. Drago mi je sto je tu. Kada se izvucem iz svega ovoga, posveticu mu vise vremena. Ocekivao sam da cu videti nekog od onih ljubavi u koje sam verovao, ali njih nema, kao i uvek kada mi je tesko u zivotu.

A neprijatelji i oni koji sada postavljaju ovakva pitanja? Oni su cini mi se medju prvima pokupovali ulaznice , zeleci valjda da ne propuste trenutak kada cu se zbuniti, saplesti o kabel mikrofona ili sta vec...Najblize redove su zauzeli oni koji su uvek bili tu...naravno-samo kada sam im bio potreban. Ooooo, nisam primetio onu ckiljavu maminu prijateljicu, mislio sam da ce doci, pogotovu posle one moje price na jednom parastosu. Ostala je kod kuce. Sigurno ce sutra reci kako ju je bolela glava. Najbolje resenje. Da je dosla, verovatno bi sedela u "neprijateljskom taboru" a bilo bi je sramota od moje majke. Izbegla je neprijatnost. Sigurno ce kod kuce pratiti tv prenos kada ga bude bilo i potajno navijati za moju propast. Tu je jos nekoliko poznatih lica. Dosli su sa nadom da mi vrate za sve sto sam im ucinio, sto sam ih odbio, napustio, prevazisao u nekim stvarima...

-"Neki nisu mogli da stanu"-sapuce mi moja Lela u pauzi programa iza bine.

A,u tome je stvar...dobro je. Pomislio sam da im se nije nesto desilo.

                                          *********************

Pitanje: Kako biras partnera sa kojim bi zeleo imati nesto?   Odgovor: Uglavnom biraju oni mene.Ja se slozim ili ne.

Pitanje: Sta je presudno da se slozis?   Odgovor: Nekada jedan pogled,nekada jedna rec...

Pitanje: Zar je dovoljno samo toliko da bi te neko odvukao sa sobom?   Odgovor: Ne,sam se odvucem.Nekad' i potrcim.

                                           ********************

Moje su reci moja snaga. Pripadam vrsti ljudi koji u drustvu vise cute nego sto pricaju, koji ne umeju da se umesaju u zivahan razgovor i cesto umeju biti dosadni. Ako bi se ljudi samo dopisivali i tako vodili razgovore bio bih zanimljiv sagovornik.Medjutim, kada me povuku za jezik-ume mi biti duzi od nogu, pogotovu u poslednje vreme. Ponekada se brzo pokajem za reci koje sam izgovorio. Pozelim nekada da ih vratim, iskidam zubima i progutam. Jedini nacin da se izvinim tim ljudima kojima su te reci bile namenjene jeste da im napisem nesto. Da ih izgrdim i opravdam u isto vreme, posavetujem ih onako kako nikada nisam imao hrabrosti kada su trazili savet, priznam im da se ne kajem ili da bih se rado kajao (kad' bih to umeo) zbog necega sto sam ucinio ili najcesce nisam...Ali ovo je ionako samo periferni deo svega.

Pa, idemo dalje...

Dva sata ujutru.Hodam gradom u nadi da ce naici nocni bus i odvesti me na periferiju do stana jer nema sanse da pesacim jos 2 km.Tako je to kada prihvatite posao u drugom gradu pa vam je sve odjednom daleko za razliku od selendre iz koje ste dosli. Zaglavio sam u nekoj diskoteci sa nekim drustvom.Kada sam osetio da sam mator za udvaranja i dosadan za izazovne denserske pokrete, pobegao sam sa nekim smesnim opravdanjem.Idem ka sledecoj stanici. Pusim.Nije mi vise vazno sto ne izgledam kao fini mladic koji ne bi trebalo da seta ulicom sa cigaretom u ustima.Fini mladici ionako ne cekaju nocne autobuse u dva sata posle ponoci u pripijenoj bluzi i tankoj jaknici zeleci da kratkim delovima odece produze svoju mladost.

Pored mene se zaustavlja taxi.Svira.Zastajem.Nervozno se okrecem.Prepoznajem je.Pre dve-tri nedelje sam je video u nekom drustvu, nisam ni znao da je taksista, kada su me dovukli kod njih na kafu, mada mi se u principu nije ni dolazilo. Secam se samo njene napadnosti i face, posto likove idealno pamtim(ali se retko kada setim odakle). Ne znam zasto ali nekako mi nikada nije polazilo za rukom da povezem zene i taksiranje, mada u principu jesam za ravnopravnost polova ali...ma,ne bitno. 

Doslo mi je da budem drzak:

-"Sta sviras!Daleko sam jos od stajge!"

-"Cao.Pa,upoznali smo se kada si dolazio kod Vlade.Secas se?kada su te u jednom trenutku poceli provocirati da si gay.Ma videli te ljudi na tv-u pa im sada...a i zbog svih onih faca koje sreces..."

-"Hmmm...da,secam se"-odgovorih joj,mada mi je i dan danas krivo zasto te veceri nisam potvrdio njihova nabedjivanja,cisto da vidim kako bi reagovali nego sam diplomatski odgovorio-"Koga zanima nek' proveri".

-"Hoces li da te povezem?"-upita me.

-"Ne hvala."

-"Hajde, videla sam te da cekas na stanici, neces valjda peske do stana".

-"Stanujem dva minuta odavde".

-"Lazes. Ne bi cekao bus".

-"Lazem, i cekacu bus".

-"Povescu te!"

-"Nemam para".

-"Nema veze, platices drugi put".

Ipak, bila je upornija od mene. Seo sam u taxi i rekao da cu joj platiti kada stignemo do stana.

Stigli smo.

-"Sacekaj da ti donesem pare".

-"Ne! Nikako! Ja sam te vozila kao prijatelja. Mogu li da dobijem tvoj broj telefona, onda kada si dolazio kod Vlade brzo si otisao..."

-"Da...zapisi..." - Trtljam broj a znam da to nije u redu, ali ucenila me je ljubaznoscu a vaspitan sam da na ljubaznost uvek odgovorim istom merom. Vec je skoro tri ujutru i zelim sto pre da se bacim u krevet, ocekujem da ce mi pruziti ruku ili postaviti jos koje glupo pitanje, ali sam iznenadjen njenom mastom :

-"Mogu li da dobijem poljubac"

Gledam je. Ne znam da li da ignorisem ili da se nasmejem. U prvom slucaju mogla bi da uzvrati, u drugom takodje. Pitam se u trenutku-kako je to poljubiti nekoga koga znas vrlo kratko? Da li je prljavo? Da li je lose? Da li sam veca kurva ako joj ispunim zelju ili manja ako odbijem? Pada mi na pamet pravilo koje sam negde procitao, za svaki put kada sam u dilemi zbog neke sitne odluke: Kad' ne znas sta da uradis, zamisli da ces sutra umreti pa proceni hoce li ti biti zao sto nisi drugacije postupio. Mada....iako je to samo poljubac, davao sam ih uz mnogo bednije razloge pa sto onda ne bih i sada nekome ko je bio ljubazan da me primeti,poveze,pozeli...Zatvaram oci...

U nekom ludili izlazim iz kola. Ne osvrcem se. Plasim se da vidim nesto sto ne bi trebalo da vidim. Nesto sto ce izazvati grizu savest. 

Lezem u krevet i opet isto pitanje-zasto mislim da sam uradio nesto lose ako se ne osecam lose. Ovo je lose po reputaciju i tesim se-reputacija mi je u zadnje vreme ionako okrnjena...istinama, poluistinama, najvise neistinama. Zar je vazno ako se okrnji jos malo? Poljubac nepoznate osobe...ako je dobar osmeh koji ne kosta nista a mnogo znaci, zasto ne bi bio to ni poljubac.

                                            ********************

Pitanje: Da li si se nekada prostituisao?   Odgovor: Zavisi...ako me pitas-da li se kresem za pare, odgovor je NE, a ako me pitas- da li pricam o kresanju za pare, odgovor je DA.

Pitanje: Nikada nisi primio novac od nekoga za...?   Odgovor: Nikada mi niko nije ni ponudio. Mozda bih i uzeo, ko to zna.

                                             ********************

Drolja. Prepotentna kurva. Uobrazenko...To sam ja. Uskoro ce Nova godina i krajnje vreme da prihvatim ono sto o meni u zadnje vreme govore uglavnom oni sa kojima nikada nisam bio i oni koje ne poznajem. Analiziram pojam-kurve. U tracevima koji se prenose brze nego vesti na internetu, od kako se sve ovo izdesavalo-ja sam kurva. Dobro, progutacu i to. Nisam jedini. Mogu da shvatim i zasto, neko ko pokusava nesto postici, pokusavajuci na bilo koji nacin da postigne neku vrstu samostalnosti a pri tom se jos pojavljuje na televiziji (pa makar i lokalnoj) mora biti proglasen kurvom. Jedino mi je zao sto se ova kurva vezuje za pogresne osobe i izmisljene dogadjaje. Bar da mi se desi jedan istinit trac pa bar da znam da sam provaljen. Ma, dobro je sve dok nisam javna licnost . Ovako mogu da sedim u samoci i grizem se sto nemam nacina da odgovorim na lazi. Ali, ma koliko mi bio dugacak ipak necu da pustam jezik. Pa, zar je uopste i vazno gde se on sve uvlacio, kome je ostavljao pljuvacke po stomaku a kome saginjao u krilo...Ljudi vole traceve. Volim ih ponekada i ja. Volim i ja ponekada da cujem nesto skatljivo, vulgarno o osobama koje bas ne mirisem puno, ali jedno nikada nisam znao-da izmisljam traceve. I divim se onima koji to znaju. To vise nije laz vec-umetnost laganja.

Sada znam, pokusavam da ucim od zivota kako da zacepim usi pred tom ljudskom slaboscu. Cujem trac, nasmejem se i vratim u svoj svet. Tamo mi je i dalje tesko ali ipak-i dalje hodam uspravno, podignute glave. Necu da pokazem gde me boli kako se drugi ne bi radovali. Cekam da od mene zatraze pomoc, da mi dodju sa ispruzenom rukom u koju bi trebalo ubaciti nesto novca, zatraziti neki savet ili sta vec...a onda ce od mene dobiti ono sto sam uglavnom i ja dobijao zbog njihovih traceva-kurac! Pa da vidimo kome ce taj organ teze pasti.

                                        *********************

Pitanje: Zar je moguce da si hteo nesto vise sa tom osobom posle prvog sastanka?   Odgovor: Mozda, ako bih bio siguran da cu to uraditi ionako sutra ili prekosutra.

Pitanje: To nije moralno.   Odgovor: Tvoj moral i moj moral se bitno razlikuju.

Pitanje: Kakav je tvoj moral?   Odgovor: Ne ubiti. Ne ukrasti.

Pitanje: Rekao si-ne ukrasti, a muvali su te cak i zauzete osobe i one u braku?   Odgovor: Pa? Ko je rekao da sam ja bio sa njima? A cak i da jesam-to nije kradja nego prosjacenje.

                                       ***********************

2008-e cu napuniti 26-tu godinu,a vec toliko pitanja-kada cu se konacno skrasiti. Zar kod nas jos uvek vladaju ti zatucani stereotipi da cim napunis 25-tu moras pred Oltar? Oh,secam se kada me je jednom zaustavio saobracajac u kolima mog brata dok me je vozio do grada i upitao me:"Zasto se niste vezali?",odgovorio sam mu:"Jednom sam se bio vezao i dan danas nosim oziljak,neka hvala...". Mada, bio bih sretan kada bi se zaista pojavio neko vredan "vezivanja". Ovako-ostaje celibat ma sta god sad' neki pricali o tome. Od poznanica, maminih prijateljica, babinih komsinica...vecito pitanje-kada ces se skrasiti? Te stare zene na porodicnim skupovima i vencanjima, pribiju se uz mene i sapucu mi na uvo: "Ti si sledeci". Prestanu to da govore tek kada pocnem da radim istu stvar njima-na sahranama.

U tom samodokazivanju koje me prati u zadnje vreme upoznao sam usamnjenost i samocu u pravom svom licu. Samoca me je celicila a usamnjenost slabila. Samocu sam voleo jer je bila moje opravdanje za sahranjivanje straha od napustanja...sa druge strane-u celoj toj guzvi, ja sam bio ipak usamnjen. I na kraju...postoji jedna stvar koju nikako ne bih zeleo. Ne bih da se pretvorim u usamnjenu osobu koja se u teskim trenucima priseca bivsih ljubavi i prijatelja jer nema niceg drugog sto bi mu potvrdilo da je bio voljen. Ali priznajem...ne toliko drugima koliko sebi, da sam ipak postao ovo sto jesam zahvaljujuci ipak onome sto su drugi stvorili od mene.