Četvrtak, Oktobar 29, 2009
DOBRI KOMSIJA...
Nekako mi bas pred pisanje ovog teksta pade na pamet pesma Bore Corbe-"rock and roll za kucni savet". Nisam do skoro razmisljao o toj pesmi kao i o "gastarbajterskoj" istog izvodjaca (rascupanog, znojavog, sa sajkacom, ex savetnika za kulturu) da se kojim slucajem nisam nasao u slicnoj situaciji.
Naime, nije mi jasno kako neko ko napusti svoje selo i otisne se u beli svet, trbuhom za kruhom (pri cemu trbuh postaje sve veci) moze tako lako da pomisli da se otresao seoskih mirisa i manira uskocivsi iz opanaka u lakovane cipele, ne primecujuci pri tom da se za njim i dalje siri vonj stale, njive, ovaca...Takav miris osetio sam pre par dana kada sam ne svojom voljom upao u verbalni sukob sa komsijom ispod mene.
Prvi dan: Dobri komsija zvoni na vrata. Otvaram. Bez pardona, bez-dobar dan-, bahato i neuljudno:
-"Curi ti klima. Pada meni na glavu".
Gledam u cudu.
-"Ne, komsija, ne curi mi klima, crevo od klime ide u flasu. Moguce je da sam prostirao ves".
-"Smeta mi to!"
-"U redu, recite mi termin kada mogu prostirati ves a da vama ne smeta"-cinicno odgovorih.
-"Mi u Svedskoj ne prostiremo ves, imamo masinu za susenje"
-"Drago mi je, ali posto ste zaboravili odakle ste otisli u Svedsku, mi u Srbiji mahom nemamo para za masinu za susenje, ali necu imati nista protiv ako mi donesete jednu pa cemo na taj nacin izbeci ovaj problem".
Drugi dan:
-"Da li mozes da se ne tusiras u 3 i 4 nocu, smeta mi sum vode, ne mogu da spavam".
-"A vi komsija spavate u kadi? S' obzirom da je moje kupatilo odmah iznad vaseg..."
Treci dan. Jedanaest uvece. Sedim na terasi sa dva prijatelja, caskamo uz kafu, ispod nas proviruje komsijina glava.
-"A jel' mozes da udjes unutra i nastavis sa pricom"
Ok, sada mi je vec pukao film. Malo je sto moram biti neopran, strokav, sada ne smem ni na vlastitoj terasi sedeti. Uzeh papir i olovku i pozvonih mu na vrata:
-"Napisite mi sta smem a sta ne, da bi ste vi u miru mogli provesti svoj gastarbajterski vikend"
Zanimljiva je stvar da od kako sam u tom stanu, ziveci skoro pa monaskim zivotom, dozivljavajuci pitanja nekih komsija na stepenistu-da li uopste zivim tu, jer me nikada ne cuju, sada za samo par dana uspevam da privucem paznju ostrog uha umornog i neispavanog gastarbajtera. A da ironija bude veca, dok tata crnci po dalekoj tudjini, junior gastarbajter za to vreme pravi nesnosne zurke svakog dana sa sve orgijanjem, a komsiluk naravno nista ne sme reci jer i ako se pobuni, junior izadje ili sa bejzbolkom ili sa hordom napusenih prijatelja zakrvavljenih ociju. Kada sam juce dobio pretnju da ce pozvati policiju zbog malo jaceg smeha moje drugarice, nesto iza ponoci, nisam mogao da se suzdrzim a da ne kazem:
-"Bojim se da ce policija greskom upasti u vas stan jer su vec par puta izvodili iz vaseg stana maloletnice u sitne sate uz pratnju zabrinutih roditelja".
U sustini sam zagovornih dobrih medjuljudskih odnosa, medjusobnog postovanja prema komsiluku jer su nam ipak oni tu najblizi, pogotovu ako ne daj Boze iskrsne neka nevolja, ali sve ima svoje granice, pogotovu trpenje necije bahatosti i nevaspitanja. Da sam zaista nemoguc pa i da razumem coveka ali ovako...Vracamo se na pocetak, od koga izgleda nikada necemo maknuti-ljudi koji zaborave odakle su otisli, vrate se da bi se kurcili i izdrkavali, mislivsi pri tom da mogu kupiti celo selo odakle su potekli, ucutkati ceo komsiluk u svojoj rodnoj grudi radi njihovog gastarbajterskog odmora i mirnog sna u voljenoj zemlji iz koje su zapalili cim im se pruzila sansa.
Nisam neki patriota ali ne mogu a da se ne setim perioda bombardovanja kada su nas voljeni gastarbajteri podrzavali iz dalekog sveta, kukajuci nad svojom zemljom-iz daleka. Previse otuzno. Da, tada ih je jako bolelo-govorili su...iz daleka.
Klasicna parada primitivizma-odem "preko bare" jer me tamo niko ne zna, pa za velike pare cistim govna da bih se u svoju zemlju vratio kao dzek i izdrkavao kako stignem, zaboravljajuci miris koji se siri iza mene. Pa kada se vec na postojeci vonj stale i smrad nogu koje se jos osecaju na balegljive opanke (ma u koje ih cipele nabio) doda i vonj tudjinskih govana, onda se dobija kompletna slika.
ignore...
sad bih rekla svasta... za jezik me vuce ovo sto si napisao... ali ne mogu...
samo ignorisi te i takve... zivi svoje.
Na srecu pa dodje samo na 15 dana u godini :) Ali tih 15 dana mi budu kao 15 meseci,xaxa...Ne racunajuci njegovog "zlatnog" tatinog sina.