Andjeo koji nikada ne umire....
Pre par dana, tacnije 16tog oktobra kada se navrsilo dve godine od njegove tragicne smrti, sa setom i tugom sam poslusao ponovo jedan intervju koji sam radio sa njim. Tada nisam ni verovao da sam najsrecnija osoba na svetu koja je imala tu cast upoznati ga i raditi sa Tosetom. Da, to je zaista bila cast i nesto sto ce za mene zauvek ostati u srcu. Vec sam pisao o svojim iskustvima sa njim na blogu tako da se ovde necu ponavljati vec sam ga u ovoj rubrici bloga zeleo uvrstiti medju one ljude sa kojima je bilo pravo zadovoljstvo raditi.Sada vidim da neki mladi ljudi-pevaci pokusavaju da ga kopiraju. Lepo je imati nekog takvog za svoj uzor ali istina je da ma koliko ga kopirali-niko nikada nece dostici njegov vrhunac bezbriznosti, ljubavi, nevinog osmeha, osobine Andjela...Jer Tose je ipak bio i ostao jedan jedini. Da me kojim slucajem taj dan nije podsetio na tragicni dogadjaj pre dve godine, imao bih utisak da je i dalje tu. Zapravo, on i jeste tu-zivi kroz svoje pesme i zivece sve dok ih budemo slusali i secali se njega. Ono sto me i danas najvise boli slusajuci svoj intervju sa njim jeste njegova recenica-da mu je koncert produzio zivot za deset godina kao i obecanje da ce se vratiti...Ne znam, ali ja mu i dalje verujem da hoce...
DOBRI KOMSIJA...
Nekako mi bas pred pisanje ovog teksta pade na pamet pesma Bore Corbe-"rock and roll za kucni savet". Nisam do skoro razmisljao o toj pesmi kao i o "gastarbajterskoj" istog izvodjaca (rascupanog, znojavog, sa sajkacom, ex savetnika za kulturu) da se kojim slucajem nisam nasao u slicnoj situaciji. (Dalje)
FESTIVAL BLAMOVA
Jedno od najinteresantnijih desavanja svakog novinara-voditelja jesu festivali. Ne samo zbog mogucnosti da "odradi" vise javnih licnosti za vece, vec i zbog prilike da usled nervoze, netrpeljivosti prema nekom kolegi...izvodjaci pokazu svoje pravo lice i budu "uhvaceni na delu". No, sve cu to ostaviti po strani ovaj put i fokusirati se na ono sto je definitivno obelezilo ovaj festival u Vrnjackoj Banji, te 2008 godine, kome sam prisustvovao.
Sem par intervjua i sjajnog nastupa Vaya Con Dios, zvezda veceri je definitivno bila moja najbolja prijateljica koju sam tada poveo, provukavsi je na svoju propusnicu u backstage. Ta njena uslisena zelja da upozna neke od izvodjaca kao i da se upozna i slika sa njenom omiljenom Vaya Con Dios umalo me nije kostala propadanja u zemlju od blama. No, ako nista drugo-barem je unela malo zabave medj' ustogljene estradne face. (Dalje)
TAKO VISOKO A TAKO CVRSTO NA ZEMLJI
Iako vec dugo u ovom poslu, iako bi trema vec trebala biti odsutna, postojali su ljudi sa kojima sam radio a kraj kojih sam je osetio u ogromnoj meri, ni sam ne znam zasto.
Jedan od njih je Kemal Monteno pred kojim sam se smotao kao nikada, kada smo pocinjali intervju 
Mozda me je zbunila upravo ta njegova opustenost koju nisam ocekivao. Mozda upravo to sto se ljutnuo kada sam ga nazvao-"gospodine Monteno" i zeleo da mu ne persiram. Upravo takvim svojim stavom zaista je zasluzio epitet zvezde, jer se prave zvezde upravo tako i ponasaju.
Sa Kemalom Montenom sam radio dva puta, a sada vam prenosim nas prvi razgovor.
NAKON TOLIKO GODINA...
Bilo je hladno, gomila ljudi u jaknama je zurno koracala ka hali, kada je pred pocetak koncerta poceo da pada prvi krupan sneg te godine.
Vrela atmosfera u hali, prvi sneg napolju, vi sa svojim voljenim bicem kraj sebe i njegova muzika, bilo je sve sto je potrebno za predivno romanticno vece.
Nakon 15 godina, Boris Novkovic je opet dosao u Srbiju i napravio velicanstven koncert.
Masa novinara se tiskala nakon koncerta da bi barem par minuta bili sa njim i dobili izjavu nakon koncerta. Imao sam tu srecu da budem medju njima i prenosim vam nas razgovor tj. njegove utiske nakon toliko godina njegovog odsustva sa nasih prostora
