UVODNI DEO....
Kada radis kao novinar-voditelj, onda u sebi srusis onaj mit stvaran medju ljudima o "zvezdama", shvatajuci da se radi o obicnim ljudima poput mene i vas, samo nekada sa gorim ponasanjem. Naravno, postoji niz anegdota, neke su zanimljive, duhovite, a neke i ne tako prijatne za podsecanje (sto sam opisao u jednom od svojih tekstova na blogu). (Dalje)
PRIJATELJSTVO KOJE NE NESTAJE (Bojan Milanovic)
Vec sam rekao da cu ovaj deo Bloga posvetiti izmedju ostalog i nekim ljudima sa kojima sam radio a koji su ostali u divnoj uspomeni a sa nekima je zapoceto i lepo prijateljstvo. Jedan od njih je svakako i Bojan Milanovic, ciji intervju (u doduse skracenoj verziji) mozete videti tj.cuti na kraju ovog teksta.
BLAMOVI....
Cesto sam protiv svoje volje u pocetku radio sa ljudima koje bih najradije osudio na muzicki zatvor, a sve pod izgovorom urednistva radija gde sam bio-"To narod voli, to nam donosi lovu"-izgleda da smo bas zbog te proklete love u stanju prodati sve sto imamo-moral, osecanja, dobar ukus...Dzabe ja uradim fenomenalan razgovor sa nasom divom Oliverom Katarinom, kada mi urednik nakon toga kaze: "A kome ja to da pustam? Daj mi brate Stoju, Seku, Tinu, Minu...to donosi lovu, to narod voli..." E, onda se ja prosto pokajem sto zivim medju takvim narodom.
Ovo je onaj deo ove rubrike u blogu u kome se necu toliko fokusirati na pevace koliko na sopstvene gafove. Pa, Boze moj, bilo je anegdota i blamova sa moje strane, nije da nije. Potrudicu se da u ovom tekstu izdvojim par, po meni najinteresantnijih. Dakle...sopstveni blamovi 
KAPITULACIJA PONOSA...
Bilo je to negde na brdovitom Balkanu,
Nacisti, fasisti, nacionalisti,
Porazili su i ubili drzavu Srbiju u samo jednom danu.
Tamo negde, u zemlji seljanica,
Na brdovitom Balkanu,
Ubili smo demokratiju i sve ono za sta smo se borili,
U samo jednom danu. (Dalje)
SAMOCA....
"Nikada ne nadjoh druga koji bi bio tako drustven kao samoca"
(Henry David Thokeau)
Cesto sam umeo da razumem ljude koji su sami. Mozda zato sto sam okusio deo "njihovog kolaca", pa vodjen time, cesto sam sa nekim udruzenjima posecivao domove za decu, stare...Ali, sta je sa onima koji nisu po domovima a osecaju se usamljeno? Sa onima koji imaju nekoga a opet se osecaju usamljeno? Kako njima pomoci? (Dalje)