SAMOCA....
"Nikada ne nadjoh druga koji bi bio tako drustven kao samoca"
(Henry David Thokeau)
Cesto sam umeo da razumem ljude koji su sami. Mozda zato sto sam okusio deo "njihovog kolaca", pa vodjen time, cesto sam sa nekim udruzenjima posecivao domove za decu, stare...Ali, sta je sa onima koji nisu po domovima a osecaju se usamljeno? Sa onima koji imaju nekoga a opet se osecaju usamljeno? Kako njima pomoci? (Dalje)
PRELJUBNIK...
Da li sam te ikada prevario?
Jesam. Priznajem. Uvek kada tebe nije bilo kraj mene imao sam svoje ljubavnice i menjao ih iz noci u noc da bih zavarao prazninu u svom krevetu.
Prevario sam te sa oblacima. Bili su meki kao tvoja duša i teško im je bilo odoleti.
Gospodjica samoca mi je pravila društvo kada tebe nije bilo...i sa njom sam te varao.
I moje lice je bilo neverno. Varalo te je svake noci sa suzama...suze su bile moje ljubavnice koje su me umivale umesto tebe.
Zavoleo sam zvezde i zaljubio se u njih. Zvezde su bile moje ljubavnice i s' njima sam te varao svake noci jer su sjale kao tvoje oci i licile na njih.
Varao sam te i sa pesmama u kojima su spominjali tvoje ime, sa mirisima poljubaca koji su ostajali svuda po sobi, koje sam ispijao sa tvojih usana i sa kišom sam te prevario...onom istom kišom koja je padala iz mojih ociju kada tebe nije bilo kraj mene. Kapi kiše su padale po mom licu i telu umesto tvojih dodira.
Tvoja fotografija bila mi je omiljena ljubavnica i spavao sam sa njom svake noci kada tebe nije bilo. Ona je popunjavala tvoju stranu kreveta.
Eto...sada znaš koliki sam preljubnik bio...
Izvini, moram sada da krenem...ceka me nova ljubavnica...onaj Andjeo sa tvojim likom...sa njime cu te nocas prevariti.
CUJ, RECI CU TI SVOJU TAJNU....
Nikada mi nije bilo jasno zasto me profesor srpskog u srednjoj nije voleo. Interesantna stvar - u osnovnoj su moje radove slali na konkurse, nastavnik srpskog je ceo cas posvetio mom citanju, citao za dan skole, kasnije ucestvovao na knjizevnim vecerima...a u srednjoj, na pismenim sastavima iz srpskog najvisa ocena je bila trojka. Jednom mi je samo bio rekao : "Tvoj stil pisanja nije predvidjen skolskom uzrastu". Eto, da sam tada natucao padeze, pisao o leptiricima, pticicama i vikendu provedenom na nekoj reci onim djackim jezikom (koji nikada nisam umeo koristiti), mozda bih i imao peticu. Ko mi je kriv sto to nisam umeo, ukoliko je to zaista bio pravi razlog.
Kazu da je vreme dobar sudija. Nakon izvesnog vremena, sa tog pismenog sastava sam obrisao prasinu i poslao ga na konkurs (bez mnogo prepravki) - "Dani Desanke Maksimovic". Sastav je tada na pismenom nosio temu-"Cuj, reci cu ti svoju tajnu" a vrlo slican naziv je bio i na konkursu. Igra sudbine ili sta vec, ali teme su bile prilicno slicne.
Tada, u formi pismenog zadatka bio je ocenjen trojkom a na tom konkursu - trecim mestom.
Ha, ironija ili sta vec...izgleda da mu je ta trojka sudjena... (Dalje)
Raskrsce...
Na raskrscu stojim,Odjednom sam
Ili je oduvek tako bilo...
Samo nisam skidao pogled sa neba,
Pa nisam video
Da umesto ljudi
Oko mene to svetlucaju
Milijarde zrnaca peska.
Beskraj je tako vecan....
